О Google претрази књига
• Преглед
• Мишљења и ставови
• Основна помоћ

Партнерски програм
• За издаваче и ауторе
• Придружите се одмах
• Помоћ за партнере

Пројекат Библиотека
• Преглед
• Партнерске библиотеке
• Помоћ за библиотекаре

О Google претрази књига

Историја Google претраге књига

У почетку беше Google претрага књига.

Па, не баш тако. Али свакако се може тврдити да је овај пројекат стар колико и сам Google. Суоснивачи Google-а Сергеј Брин и Лари Пејџ су као студенти завршне године информатике 1996. године радили на истраживачком пројекту подржаном од стране пројекта Технологија за дигиталне библиотеке Универзитета Стенфорд. Њихов циљ био је да учине дигиталне библиотеке могућим, а њихова велика идеја је гласила: у свету будућности, у којем су огромне колекције књига дигитализоване, људи ће користити „веб пописивач“ за прављење индекса садржаја књига и за анализирање веза између њих, одређујући релевантност и корисност сваке дате књиге праћењем броја и квалитета цитата из других књига.

Пописивач који су на крају направили звао се BackRub и представљао је модерни преокрет у односу на традиционалну анализу цитата који је инспирисао Google-ове алгоритме за рангирање страница – основну технологију претраживања која Google чини, па, Google-ом.

Још тада су Лари и Сергеј имали визију да људи са било ког места могу да претражују све књиге света како би пронашли оне које траже. Оно што тада нису могли ни да замисле било је да ће једнога дана покренути пројекат који ће све то омогућити. Ево кратке туре кроз неке од највећих прекретница од тада до сада:

[2002]

Мала група гуглера званично покреће тајни пројекат „књиге“. Започињу разговоре са стручњацима о изазовима на овом путу, почевши од једноставног али кључног питања: колико времена ће бити потребно да се све књиге на свету дигитално скенирају? Зачудо, испоставља се да то нико не зна. У типично гугловском маниру, Лари Пејџ одлучује да сам експериментише. Једног дана у канцеларији, он и Мариса Мејер, један од наших првих менаџера производње, користе метроном да одрже ритам док листају књигу од 300 страница. До краја им је требало 40 минута.

Инспирисани изузетним пројектима дигитализације покренутим широм света, као што су пројекат Конгресне библиотеке American Memory (Америчке успомене), Project Gutenberg (Пројекат Гутенберг), Million Book Project (Пројекат милион књига) и Universal Library (Универзална библиотека), да наведемо само неколико, овај тим почиње да посећује бројне сајтове како би сазнао начин на који они функционишу.

Као део ове мисије прикупљања чињеница, Лари Пејџ тражи помоћ од Универзитета у Мичигену, универзитета који је и сам похађао и који је био пионир у настојањима за дигитализацију библиотека у које спадају JSTOR и Making of America (Стварање Америке). Сазнавши да се време за скенирање седам милиона књига из универзитетске библиотеке процењује на 1000 година, он саопштава ректору универзитета Мери Су Колман да верује да Google може да помогне да се то изведе за шест година.

[2003]

Један од чланова тима путује на добротворни сајам књига у Фениксу, Аризона, како би набавио књиге за тестирање сигурних техника скенирања. Након небројених рунди експеримената, тим развија метод скенирања који је много нежнији од дотадашњих стандардних брзих поступака. Ово чини тим срећним – а књиге још срећнијим.

Истовремено, софтверски инжењери из тима постижу напредак у решавању тешких техничких проблема на које су наишли приликом обраде информација из књига које садрже неуобичајене величине знакова, необичне фонтове или друга неочекивана својства – на 430 различитих језика.

[2004]

Мисија Бодлијеве библиотеке на Оксфордском универзитету, коју је 1602. основао сер Томас Бодли, одувек је била да служи не само универзитетској заједници већ и целом свету. Тим посећује чувену библиотеку и одушевљен је топлом добродошлицом.

Током туре између полица, библиотекари износе вековима старе, неуређене књиге које ретко виђају светлост дана. По први пут од Шекспировог доба, сан о експоненцијалном ширењу малог круга књижевних академика са приступом овим књигама изгледа достижан.

Састанци и разговори који су уследили након ове инспиративне посете довели су до званичног партнерства у циљу дигитализације јединствене колекције библиотеке која се састоји од више од милион књига из 19. века на јавном домену и то у року од три године.

У међувремену, низ информативних разговора са неким од највећих светских издавача почиње да доноси плодове. Лари и Сергеј у октобру на Франкфуртском сајму књига у Немачкој најављују „Google Print“. Први издавачи који се придружују програму: Blackwell, Cambridge University Press, University of Chicago Press, Houghton Mifflin, Hyperion, McGraw-Hill, Oxford University Press, Pearson, Penguin, Perseus, Princeton University Press, Springer, Taylor & Francis, Thomson Delmar и Warner Books.

У децембру најављујемо почетак пројекта Библиотека у оквиру „Google Print“, који је омогућило партнерство са Харвардом, Универзитетом у Мичигену, Јавном библиотеком града Њујорка, Оксфордом и Стенфордом. Процењује се да колекције ових изузетних библиотека заједно премашују 15 милиона књига.

[2005]

Годину дана након дебија Google Print-а, тим се враћа на Франкфуртски сајам књига и објављује да „Google Print“ сада прима партнере из осам европских земаља: Аустрије, Белгије, Италије, Немачке, Француске, Холандије, Швајцарске и Шпаније.

У складу с нашом мисијом да организујемо светске информације и учинимо их свима доступним и употребљивим, донирамо Конгресној библиотеци 3 милиона УСД за изградњу Светске дигиталне библиотеке, која ће путем Интернета омогућити приступ колекцији ретких и јединствених књига из целог света. Такође са овом библиотеком продужавамо пробни програм скенирања, што укључује дигитализацију дела од историјског значаја из Правне библиотеке у склопу Конгресне библиотеке.

Google преименује „Google Print“ у Google претрагу књига, што прецизније одражава начин на који се ова услуга користи. Тим такође реагује на полемике настале у вези са пројектом Библиотека и учествује у јавној дебати о његовим основним принципима.

[2006]

У дирљивом говору у Асоцијацији америчких издавача (Association of American Publishers – AAP), Мери Су Колман, ректор Универзитета у Мичигену, објашњава зашто је тај универзитет одлучио да буде наш партнер у пројекту Библиотека, наглашавајући значај дигитализације књига у свету суоченом са природним катастрофама, као што је ураган Катрина и додајући: „Одувек смо веровали у ово“.

У марту учествујемо на Лондонском сајму књига, где неки од наших партнера издавача деле своја дотадашња искуства.

Убрзо након тога, позивамо партнере да нам кажу да ли би желели да читаоцима продају приступ целим књигама за читање у прегледачима на Интернету. Ово је прва од многих нових опција које развијамо у блиској сарадњи са издавачима како бисмо им помогли да експериментишу са новим начинима продаје књига на Интернету.

• Места из ове књиге: Комбинована апликација са мапама омогућава корисницима да прегледају књиге по локацијама које се помињу у тексту (касније објављујемо експериментални KML приказ за Google Earth који ради супротно – корисник бира локацију, а ми наводимо књиге у којима се она помиње).
  
• Популарни одломци: Направили смо нови начин за прегледање књига, пратећи коришћење једног одломка у колекцији књига.
• Моја библиотека: Помажемо људима да снагу Google претраге примене у сопственим приватним колекцијама књига. Корисници почињу да управљају својим колекцијама и деле своје приватне библиотеке, рецензије и оцене са другима.
• Нова почетна страница (у почетку само у САД): Пружамо корисницима више полазних тачака за истраживање књига из нашег индекса.